Naš tim

Biografija

Konstantin Kostjukov rođen je 26. aprila 1967. godine u Kijevu u Ukrajini, gde su se njegovi roditelji, poreklom Rusi, doselili iz Rostova. Otac Eduard, rođen u Rostovu, bio je takođe baletan. Majka Ina rođena je u Novosibirsku. Upoznali su se u Rostovu, gde je Ida studirala tehniku. Eduard je tada već bio angažovan u Nacionalnom teatru u Kijevu, pa su se posle venčanja oboje tamo preselili. Godinu dana kasnije dobili su sina Konstantina, a posle četiri godine i ćerku Iru.

Kada je Konstantinu bilo osam godina otac ga je odveo u baletski studio jer je, kao iskusan igrač, video da dečak ima određene predispozicije za tu profesiju. Međutim, Konstantin se prvo opredelio za muzičku školu pa su ga roditelji i upisali na odsek klavira, ali je otac nastavio ga vodi u pozorište na svoje probe, jer je prepoznao sinovljev talenat. Posle tri godine dečak je napustio muzičku školu i ipak upisao baletsku školu.

Godine 2001. diplomirao je na Međunarodnom Centru pozorišnog instituta Ukrajine u Kijevu kao pedagog i koreograf, a 2013. magistrirao koreografiju na Državnom univerzitetu u Hersonu.

Profesionalna biografija

Baletska karijera

Već sa osamnaest godina Konstantin Kostjukov postao je član Teatra „Ševčenko” u Kijevu, gde 1987. godine dobija zvanje prvaka baleta. Posle turneje po Kanadi 1988. godine dobio je ponudu da ostane, ali je uslov bio da se odrekne ruskog državljanstva i postane emigrant. Uprkos tome što je trebalo odmah da dobije angažman kao solista, odbio je ponudu, zbog kanadskog zakona zbog koga pet godina ne bi mogao da napusti zemlju, što je ogroman period za karijeru svakog baletskog igrača. Godinu dana kasnije gostovao je u Beogradu, gde je dobio istu ponudu. U to vreme SSSR se već raspadao, a ponuđeni uslovi bili su odlučni, pa je prihvatio ovu ponudu. Godine 1991. dobio je angažman kao prvak u ansamblu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Za vreme bombardovanja 1999. godine on i njegova tadašnja profesionalna i životna partnerka Duška Dragičević dobili su otkaz u Narodnom pozorištu jer su bili na zakazanoj turneji na Kipru, ali im je angažman ubrzo vraćen. Od novembra 2004. do 2011. bio je direktor, a od novembra 2012. vršilac dužnosti direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Karijeru igrača završio je 2018. godine, ali je ostao na mestu v. d. direktora. Od igračke karijere, koja je trajala 33 godine, oprostio se simboličnom turnejom po Srbiji.

Baletski angažman

Od početka karijere Kostjukov je ostvario veliki broj uloga:

• kao član ansambla u baletima Teatra „Ševčenko” u Kijevu,
• kao član ansambla u Narodnom pozorištu u Beogradu
• na BITEF-u 1992. godine
• uloge u predstavama Kamerne opere Madlenijanum
• gostujuće uloge u Novom Sadu
• gostujuće uloge u Skoplju

Koreografski i režiserski rad

Osim kao igrač, Kostjukov radi i kao baletski koreograf.

• Za pozorište u Temišvaru godine postavio je balet u operi „Aida”, a 2013. isti balet postavio je i u Narodnom pozorištu u Beogradu.
• U Pozorištu na Terazijamapostavio je 2006. godine koreografiju u mjuziklu „Spusti se na zemlju”.
• Autor je koreografije i režije baleta „Krcko Oraščić” u Narodnom pozorištu u Beogradu 2014, i u Sarajevu godine. Iste godine postavio je i balet „Romeo i Julija” u Srpskom narodnom pozorištuu Novom Sadu.
• Godine 2017. bio je asistent koreografa Ditmara Sajfertau baletu „Vukovi” i Anatolija Šekere u baletu Romeo i Julija, a u Pozorištu na Terazijama postavio je balet u mjuziklu „Fantom u operi”.
• Iste 2017. godine radio je i kao stručni konsultant na snimanju filma „Beli gavran” u režiji Rejfa Fajnsa.

Pedagoški rad

Godine 2011. Konstantin Kostjukov okrenuo se i pedagoškoj karijeri i sa koleginicom i suprugom Duškom Dragičević otvorio Baletsku školu „Kostjukov-Dragićević”. Škola je otvorena u saradnji sa Centrom lepih umetnosti „Guarnerius”, a namenjena je deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta.

U saradnji sa Centrom lepih umetnosti “Guarnerius” prvaci Narodnog pozorišta u Beogradu, Konstantin Kostjukov i Duška Dragićević od 3. oktobra pokreću školu baleta za decu, podeljenu na dve grupe, mlađa – deca uzrasta 4, 5, i 6 godina i predškolska – 7, 8 i 9 godina.

Ideja o otvaranju baletskog studija u saradnji sa Jovanom Kolundžijom i Centrom lepih umetnosti Guarnerius odavno se rodila, a mi smo presrećni što konačno možemo da je realizujemo. On je prvi Duškin suprug sa kojim ima ćerku Katarinu, a mi smo uvek lepo sarađivali, bez obzira na okolnosti u privatnom životu. Nas dvoje znamo mnogo tajni iz sveta baleta i biće nam drago da pomognemo nekome da i pre nas stigne do cilja. Ipak, ne doživljavam to kao kraj svoje igračke karijere.

Rad na filmu i televiziji

• Konstantin Kostjukov prvi put se na TV ekranimapojavio 1991. godine u novogodišnjem specijalu „Obraz uz obraz”.^[8]
• Godine 2004. glumio je u TV filmu „O štetnosti duvana”, snimljenom prema delu Antona Pavloviča Čehova, a u režiji Petra Zeca.
• Godine 2014. učestvovao je kao gostujući sudija u jednoj epizodi muzičkog rijaliti-programa„Tvoje lice zvuči poznato”.
• Godine 2017 pojavio se u ulozi kneza Nikolaja Nikolajevičau prvoj epizodi prve sezone serije „Senke nad Balkanom”.
• Godine 2018. igrao je ulogu Korkina u filmu „Beli gavran” (The White Crow) u režiji Rejfa Fajnsa, u kome je radio i kao kao stručni konsultant za koreografiju.
• Godine 2019. pojavio se u TV seriji „Narodno pozorište u 10 činova”, u epizodi „Beli labud”.

Privatni život

Konstantin Kostjukov prvi put se oženio u 21. godini, koleginicom Julijom sa kojom je bio u braku godinu dana. Sa njom ima sina Aljošu. Po dolasku u Jugoslaviju oženio se Kosovkom Radić, balerinom beogradskog Narodnog pozorišta, sa kojom je bio u braku dve godine. Posle razvoda započeo je zajednički život sa balerinom Duškom Dragičević, sa kojom i dalje živi u vanbračnoj zajednici. Duška ima ćerku Katarinu iz prethodnog braka sa Jovanom Kolundžijom. Konstantin i Duška imaju sina Andreja.

Gostovanja

• Gostovanja sa Baletom Teatra “Ševčenko” iz Kijeva: Španija, Kanada, Nemačka, Švajcarska, Francuska, Kuba, Japan, Portugalija, Rusija, Jugoslavija, Sjedinjene Američke Države
• Gostovanja sa Baletom Narodnog pozorišta: Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Kipar, Slovenija, Kolumbija, Španija, Meksiko
• Gostovanja sa Kamernom operom Madlenijanum: Bugarska, Rumunija, Rusija, Mađarska
• Samostalna gostovanja: Jugoslavija, Španija, Rusija, Liban, Kina, Makedonija, Kipar

Učešće na Festivalima

• Sverdlovsk, Rusija (1988)
• Nižnji Novgorod, Rusija (1992)
• U okviru Svetske izložbe Ekspo’92. u Sevilji, Španija (1992)
• Bejtedin festival– Bejrut, Liban (1993)
• Taškent– Uzbekistan (1996)
• Festival Alisije Alonso– Kuba (1997)
• Grad teatar– Budva, Crna Gora (1997)
• Međunarodni džez festival „Varnensko leto” – Varna, Bugarska(2002)
• Festival povodom 300 godina Sankt Peterburga- Sankt Peterburg, Rusija (2003)
• Prolećni budimpeštanski festival, Budimpešta, Mađarska(2004)

Nagrade

• Druga nagrada na II baletskom takmičenju Ukrajine (1987)
• Prva nagrada sa Ašhen Ataljancna VI svetskom takmičenju baletskih parova Osaka (1991)
• Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za ulogu Princa Zigfrida u baletu „Labudovo jezero” (1991)
• Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za ulogu Bazila u baletu „Don Kihot” (1992)
• Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu i Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Gospodara u baletu “Šeherezada” (1994)
• Nagrada za umetnički doprinos godine od strane Saveznog Ministarstva kulture(1995)
• Nagrada „Davidoff” za savremeni pozorišni izraz za sezonu 1998/1999 godine za uloge u baletima „Vukovi” i „Posvećenje proleća” (1999)
• Nagrada „Zoranov Brk” u Zaječarugodine za ulogu Orfeja u baletu Orfej u podzemlju (2002)
• Nagrada „Zlatni beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograd za trajni doprinos kulturi (2003)
• Godišnja nagrada „Anatolij Šekera” za igrača godine od strane Međunarodnog Centra pozorišnog instituta Ukrajine (2002)
• Vukova nagrada(2007)
• Nagrada „Braća Karić”(2015)
• Pečat Narodnog pozorišta(priznanje koje se, po odluci upravnika dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta (2019)
• Dobitnik Plakete povodom značajnih aktivnosti u radu Narodnog pozorišta (2021)
• Zlatna medalja za zasluge, Republika Srbija (2023)